Оригинал Мирослављевог јеванђеља, попут мача у камену, још чека свог витеза који ће разумети његову мисију. Ми смо били само његови војници. Судбина Мирослављевог јеванђеља је прича о невероватним догађајима који су довели до тога да прелепа света књига остане у српским рукама. Два дана по изласку књиге из Хиландара у манастир је дошло неименовано лице из Петрограда које је хтело да „по највећу; и неодређену цену купи Мирослављево јеванђеље", али Бугари нису имали више шта да му продају. Године 1903, завереници су одустали од намере да сруше зграду тадашњег двора. Касније су пронашли и убили краља Александра и краљицу Драгу, а из дворског сефа је нестало Мирослављево јеванђеље. Та крађа је довела до тога да Јеванђеље избегне судбину Хиландарске повеље Симеона Немање која је из дворског сефа премештена у Народну библиотеку и потом нестала без трага током Првог светског рата. Низом марифетлука начелник Аврам Левић спасио је Главну државну благајну и Мирослављево јеванђеље током повлачења преко Албаније. Почетком 1916. године пилот аустријског авиона Димитрије Коњовић намерно је бацио бомбе поред брода на којем су се налазиле избеглице и Мирослављево јеванђеље. Шестог априла 1941, Мирослављево јеванђеље није се налазило у Народној библиотеци на Косанчићевом венцу, зато пгго га је кнез Павле поклонио Музеју кнеза Павла, одакле је премештено у Ужице, потом у манастир Рача украј Дрине и потом у сеф Народне банке у Београду и на тај начин је избегло немачке потраге и бугарске пљачке током Другог светског рата.