35. Београдски међународни филмски фестивал - ФЕСТ,
на којем ће до 4. марта бити приказано око 80 филмова, укључујући
победнике највећих светских фестивала, кандидате за Оскара и остварења
из такмичарског програма, отворио је 23. фебруара амерички редитељ Боб
Рафелсон, уочи премијере домаћег филма „Клопка” Срдана Голубовића.
Екипа „Клопке“ је пред пројекцију прошла црвеним тепихом у Сава центру.
Препоручујемо да посетите и ФДУ, обзиром на то да се и тамо одржава део ФЕСТА - и то у виду бесплатних пројекција неких филмова.

Портретом патријарха српског Павла, крагујевачки сликар Мирољуб Сретеновић постао је лауерат јануара на сајту www.picturedraw.co.uk на конкурсу у којем учествују аутори из целог света. Реч је о британском сајту на којемстручни жири сваког месеца бира најбоље налсикан портрет. На другомместу у јануару је Немања Панић, такође српски сликар, с портретом Мона Лизе.

 Израз дивљења Емиру Кустурици

Наш чувени редитељ и члан Друштва српских домаћина - Емир Кустурица примио је прекјуче у Паризу, на свечаности у Министарству културе, Орден витеза реда уметности и књижевности, највише признање француске државе у домену културе. Уручујући орден Кустурици, француски министар културе Рено Донедије де Вабр рекао је да Француска жели да својим највећим признањем у области културе „изрази дивљење према Емиру Кустурици“. „Кустурица је великан, уметник који у себи носи све оно што Европа заступа (...).

Оригинал Мирослављевог јеванђеља, попут мача у камену, још чека свог витеза који ће разумети његову мисију. Ми смо били само његови војници. Судбина Мирослављевог јеванђеља је прича о невероватним догађајима који су довели до тога да прелепа света књига остане у српским рукама. Два дана по изласку књиге из Хиландара у манастир је дошло неименовано лице из Петрограда које је хтело да „по највећу; и неодређену цену купи Мирослављево јеванђеље", али Бугари нису имали више шта да му продају. Године 1903, завереници су одустали од намере да сруше зграду тадашњег двора. Касније су пронашли и убили краља Александра и краљицу Драгу, а из дворског сефа је нестало Мирослављево јеванђеље. Та крађа је довела до тога да Јеванђеље избегне судбину Хиландарске повеље Симеона Немање која је из дворског сефа премештена у Народну библиотеку и потом нестала без трага током Првог светског рата. Низом марифетлука начелник Аврам Левић спасио је Главну државну благајну и Мирослављево јеванђеље током повлачења преко Албаније. Почетком 1916. године пилот аустријског авиона Димитрије Коњовић намерно је бацио бомбе поред брода на којем су се налазиле избеглице и Мирослављево јеванђеље. Шестог априла 1941, Мирослављево јеванђеље није се налазило у Народној библиотеци на Косанчићевом венцу, зато пгго га је кнез Павле поклонио Музеју кнеза Павла, одакле је премештено у Ужице, потом у манастир Рача украј Дрине и потом у сеф Народне банке у Београду и на тај начин је избегло немачке потраге и бугарске пљачке током Другог светског рата.

Jезик и иисмо имају приватну и службену употребну вредност. Приватна употреба извире из слободе изражавања и омогућује да се говором или писањем траже, примају и шире обавештења и идеје, у смислу члана 45. став 1. Устава. Пошто спада у сферу приватности, она није предмет посебних уставних норми. Али, службена употреба језика и писма - јесте. Према члану 10. став 1. Устава, у Републици Србији су у службеној употреби срлски језик и, ћирилично писмо.