Потребни волонтери за Олимпијске игре!

Организатори Олимпијских игара у Пекингу сматрају да ће им у циљу што успешније реализације највећег и најзначајнијег спортског догађаја наредне године бити потребна помоћ око 100.000 волонтера, а већ су добили пријаве више од 320.000 добровољаца из Кине и целог света.

Што нам се више приближава 2009. година и Летња универзијада, главни град Србије се све више спомиње јер се очекује учешће више од 10.000 спортиста у рекордној, 21 дисциплини. На управо завршеној Зимској универзијади (од 17-27. јануара) Извршном комитету ФИСУ (Светска студентска спортска асоцијација) је представљено шта је урађено у последњих шест месеци.

Предстжници невладине организације ''Колевка'' пустиће молбу надлежним органима да се у нашој земљи правно регулише проблем стерилитета, побољшају услови лечења у болницама и регулише радни однос лекара, за које сматрају да не могу да пружају исти квалитет услуга ако раде више од осам сати дневно.
Данијела Репац-Ђорђевић, председница ове организације, каже да одељења за вантелесну оплодњу нису најсавременије опремљена и да нема довољно квалитетних стручњака у овој области.

- Нажалост, не постоји званична установа која би пружала подршку паровима који покушавају да добију децу, а њих у Србији има око 500.000. Стериштет не бира ни боју коже, ни нацију и може да се догоди било коме, а чињеница је да је у порасту неплодност код мушкараца. Држава мора да стане на нашу страну и чује наше проблеме, јер је чињеница да овде три пута више људи умире него што се рађа. Претпоставке су да ћемо олако изумрети као народ, што се не сме да се догоди - истакла је Данијела Репац-Тјорђевић.

Спортска жица је најбогатији ресурс који имамо. Из ње непрестано вадимо таленте, а ко зна колико их је још скривено дубоко у језгру тог неисцрпног мајдана. Свету је одавно доказан наш дар за такозване екипне спортове, али смо му последњих година дали све више повода да се ишчуђава снагом нашег појединачног талента. Данас када нам је кошарка у великој кризи која баца у заборав сва злата после санкција, када са велике сцене силази трофејна одбојкашка репрезентација, када се не назире опоравак рукомета, некадашњег олимпијског победника и у мушкој и у женској конкуренцији, када фудбалери осцилирају од сјаја до очаја, наш понос и даље има ко да потхрањује.

То је и феномен и парадокс – да част Србије међу великима и богатима бране такозвани мали спортови у којима истрајавају појединци и занесењаци да их колико-толико одрже у животу, праћени уклетом судбином да за њих увек има мање пара или их уопште нема. Славу нашег спорта су у најскоријој прошлости пронели, између осталих, атлетичарка Оливера Јевтић, сребрном медаљом у маратону на Европском првенству, пливач Милорад Чавић, златом и сребром на Европском првенству у малим базенима у Хелсинкију, веслачки двојац с кормиларом Стојић, Поповић, Нинковић, златом на Светском првенству у Итону, кајакашки четворосед Зорић, Филиповић, Сибинкић, Ђенадић, златом на Светском првенству у Загребу... Ових дана с правом очекујемо запажене резултате, чак, нескривено, високе домете тенисера на Међународном првенству Аустралије у Мелбурну.