Генерлано, већи део испитаника, тј. 59% сматра да ће глобализација на неки начин утицати на њихов живот, од којих 23% сматра да ће тај утицај бити позитиван, 13% да ће бити негативан, а 23% да ће утицај бити двострук, тј. да глобализација са собом носи и позитивне и негативне последице. 40% је сматрало да глобализација ни на који начин неће утицати на њихове животе, а то су делом били појединци који су сматрали да је стање њихове породице толико лоше, или толико добро да је свеједно да ли је глобализација на делу или не. Наравно, као што се може очекивати, они који су имали позитиван став према глобализацији су се опредељивали за то да ће глобализација позитивно или донекле позитивно утицати на њих, и обрнуто. Нема јединства у ставу ка глобализацији међу онима који су сматрали да глобализација неће никако утицати на њих.

   

9. Утицај глобализације на традиционалне вредности је:

 

Интересантно је да на ово питање велики број испитаника није знао одоговор, или просто нису били сигурни – те су неки додали да ‘ће време показати’, ‘да не може да буде горе’, ‘да ће све бити исто као сада, само у златним ланцима’. ‘да је могуће да ће се стање поправити, али да не могу засигурно да тврде’ и слично. Велики број оних који су сматрали да ће глобализација позитивно утицати на њихову породицу су сматрали да ће глобализација такође позитивно утицати и на националну економију. Наравно велики је број оних који сматрају да би у теорији глобализација требало да има позитиван учинак али да то није случај, а именовани кривци су разни – “влада Србије”, “корумпирана власт”, “богаташи који желе да буду још богатији”, “моћне државе које желе да шире своју власт”, па чак је спомињана и “јеврејска завера”.

 

11. Однос Србије према светској економији је:  

07% превише отворен
57% превише затворен

27% одговарајући
10% не знам/нисам сигуран

 

12. EU je

10% превиште либерална
53% превише протекционистичка
30% ни једно ни друго
07% не знам/нисам сигуран

Циљ ЕУ јесте да оствари систем у којем све државе чланице, као и оне које то нису, могу да слободно тргују, где исти услови важе за све и то без протекционистичких граница. У том смислу, као што и пише у Члану 131 ЕЦ Споразума, циље јесте допринос, који је од општег интереса, хармоничном развоју светске трговине, прогресивном укидању рестрикција у међународној трговини и смањење царинских баријера. Какво је мишљење испитаника о томе, видимо из резултата последња три питања где 7% сматра да је Србија превише отворена према светској економији, тј. сматра да је у светлу скорашњих догађаја, приватизације, продаје националних компанија и уласка мултинационалних корпорација на национално тржиште, Србија постала превише отворена. 57% се определило за одговор ‘превише затворена’, а образложења су се углавном вртела око става ‘да не можемо напредовати сами и тако што ћемо стално окретати леђа другима’, док је 27% сматрало да је однос ‘одговарајући’, те да не би ваљало нагињати превише ни на једну ни на другу страну.

Што се тиче става према ЕУ, 10% испитаника сматра да је ЕУ превише либерална, и да то може бити штетно за европску економију. С друге стране, чак 53% сматра да је ЕУ превише затворена, тј. протекционистичка, а 30% да није ни једно ни друго. Интересантно је да су се одговри из питања о односу Србије ка светској економији, и о ЕУ углавном поклапала, те они који су сматрали да је Србија исувише затворена су неретко сматрали да је ЕУ исувише протекционистичка, и сл.

13. По Вашем мишљењу, да ли је глобализација процес или пројекат?

Као што се види из резултата, половина испитаника сматра да је глобализација пројекат, трећина да је у питању процес а 13% није знало. Велики број оних који су изразили негативан став према глобализацији, али и скоро половина оних који су генерално били наклоњени глобализацији су сматрали да је у питању пројекат. Када упитани да ли им то смета, и зашто упркос томе подржавају глобализацију, неки од одговора су били: “историја се ионако увек одвија на начин који је обичним људима непознат”, “ништа не можемо да урадимо сем да се приклонимо и учинимо све да последице по нас буду добре” и  “то је пројекат ширења слободе”.

Tрећина испитаника сматра да је глобализацију могуће регулисати, с тим што је већина испитаника додала сличан коментар да се то може остварити само уз вољу и на макро и микро нивоу (додуше не тим речима). Половина је сматрала да је то немогуће, то су углавном били они који су сматрали да је глобализација процес и део оних који су одабрали одговор 'пројекат'. Они који нису могли да се одлуче да ли је глобализација процес или пројекат се такође углавном нису изјашњавали у вези регулације. Неки од коментара на одричан одговор су били: “глобализација се одвија сама од себе, како је регулисати?”, “то чине људи за које ни не знамо да постоје, немогуће је контролисати их”, “сви на власти и овде и тамо су кохштаплери, обичном народу ту нема места”;  коментари испитаника са потврдним одговором: “ЕУ успева да регулише глобализацију на својој територији”, “када бисмо постали део ЕУ сигурно би лакше поднели глобализацију”, “потребно је да наша власт постане свесна глобализације, онда можемо да причамо о контроли”, и слично.

 14. Da li se globalizacija može efikasno kontrolisati i regulisati?

Trećina ispitanika smatra da je globalizaciju moguće regulisati, s tim što je većina ispitanika dodala sličan komentar da se to može ostvariti samo uz volju i na makro i mikro nivou (doduše ne tim rečima). Polovina je smatrala da je to nemoguće, to su uglavnom bili oni koji su smatrali da je globalizacija proces i deo onih koji su odabrali odgovor 'projekat'. Oni koji nisu mogli da se odluče da li je globalizacija proces ili projekat se takođe uglavnom nisu izjašnjavali u vezi regulacije. Neki od komentara na odričan odgovor su bili: “globalizacija se odvija sama od sebe, kako je regulisati?”, “to čine ljudi za koje ni ne znamo da postoje, nemoguće je kontrolisati ih”, “svi na vlasti i ovde i tamo su kohštapleri, običnom narodu tu nema mesta”; komentari ispitanika sa potvrdnim odgovorom: “EU uspeva da reguliše globalizaciju na svojoj teritoriji”, “kada bismo postali deo EU sigurno bi lakše podneli globalizaciju”, “potrebno je da naša vlast postane svesna globalizacije, onda možemo da pričamo o kontroli”, i slično.

15. Да ли је потребно више или мање или у једнакој мери контролисати глобализацију? 

57% Више
  0% Мање
27% Исто
17% Не знам/нисам сигуран

16. Да ли наведени имају превише, премало или довољно утицаја на глобализацију?

 

Изгледа да према оцени испитаника ЕУ има најоптималнији утицај на глобализацију – две трећине испитаника сматра да има довољно утицаја, 7% да би требало да има више, а мало више од четвртине да би требало да утиче мање. Што се тиче претеривања, САД је апсолутни победник, јер су у одговорима испитаници били у великој мери једногласни – 80% сматра да је САД превише утицајна. Исто тако, многи гледају са неодобрењем на моћ коју мултинационалне компаније имају, с тим што постоји и број оних који верују да мултинационалне компаније у довољној мери утичу, и да неретко чине добра дела за грађане и заједнице у којима послују. Сличан је случај и са финансијски моћнима, где оних 23% сматра да неки од финансијски моћних преко својих организација или самостално имају довољно утицаја на глобализацију. Сем тога, интересантно је да су и у негативном и у позитивном контексту, зависно од испитаника, спомињани Бил Гејтс, Сорош, Rотари клуб и слично.   Испитаници су подељени на пола што се тиче утицаја међународних институција, а за који одговор ће се испитаници определити је углавном било у вези са тиме да ли сматрају да чланице тих организација имају своју реч или немају при доношењу одлука.   

17. Да ли ће глобализација имати позитиван утицај на наведене?

Интересантно је да ће, према испитаницима, ‘највећу корист’ од глобализације имати финансијски моћни и мултинационалне компаније – да ли то значи да испитаници верују да управо ти актери доносе одлуке и држе моћ у својим рукама у савременом свету? Чини се да је тако, јер чак и за САД, за коју се у претходном питању сматрало да има превелик утицај на глобализацију, сваки други испитаник (47%) је сматрао да ће глобализација имати некакав позитиван утицај (само 20% је сматрало да ће тај утицај бити велики и да неће са собом носити негативне последице), али више од 20% је сматрало да утицај уопште неће бити позитиван и чак 23% није знало. Србија ће, генерално, добро проћи – 80% испитаника верује да ће утицај бити више позитиван него негативан, док само 3% сматра да глобализација за Србију не носи ништа добро са собом.

 

18. Колико наведенима верујете да че учинити све да последице глобализације буду позитивне, и да се њен развој креће у правом смеру?

Занимљиво је да испитаници готово да никоме не верују у потпуности, и генерално су више неповерљиви него што имају поверења – како је онда могуће да ће утицај глобализације бити, као што је већина изразила у претходном питању, мање више позитивна за Србију? Пошто се Европској Унији највише верује (63% испитаника, колико и антиглобализацијским покретима, за које се ипак сматра да имају мање утицаја) – да ли то значи да ће ЕУ бити главни актер у усмеравању глобализације у позитивном правцу?

 

 

19. Какав је утицај глобализације на следеће:

 

Као што видимо, испитаници сматрају да глобализација има пре свега позитиван утицај на различите аспекте – у просеку, утицај глобализације је 55% позитиван, а само 11% негативан.

Ана Ранитовић